Српски књижевни гласник

СРСКИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Књига УП, БРОЈ 1. — 1 СЕПТЕМБАР, 1909.

ЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНТАНА. ПРИПОВИЈЕТКА.

Стевану Сремцу, срп. приповједачу. (2.) Ш. Ријеч двије о прошлости. Пере Карантана. Његова. прва. љубав.

Па ни отац није могао дуго да га хвали. Није могао из врло проста разлога, јер је, — кроз кратко вријеме умро. „Отишао у походе покојници“, као што сам пред смрт говораше, осмјехујући се и питајући за Перу. И Перо остаде самац, „сам на свјету без пкога свога“. Знао је да више никога у кући затећи неће, кад се врати из механа. Знао је. па је с тога и остајао у њима дуже, него прије.

— Волим пуну механу, него пусту кућу, — говорио је свакоме, који би га прекорио, што сад „не урелп живот...“

Кући је ишао само да се пспава. Отишао би. па нити је тражио постеље ни јастука, него би се извалио ма гдје, макар и за врата, п заспао. Пробудивши се био је подбуо, мамуран, помућених очију и са објешеним мјехурима. пспод њих. Стојећи пред огледалом, препадао се од сама себе. Није се могао познати. И, обично се заклињао да ће бити уредан. Заклињао се да ће уредити и ствари по кући, које бијаху раштркане и разбацане на све стране, „к'о кад у кући нема женске главе“.

1