Српски књижевни гласник

~

ЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНТАНА.

— То не могу дат — рече. — То никоме! Шта ће крштеница мртву чојеку7 На ономе свијету нико му је не тражи... А нема ни протокола од онда... Старије“ протокола никако нема... Све су млади... све готово ђеца!..

Перо се почешка иза уха. Поче куцкати врхом кунлуре о тле M као смишљати нешто... И није знао, шта ди даље говорио. Ништа му није могло пасти на памет... А беспослен тек није могао стајати... |

Он само елегну раменима п рече једно тужно, бескрајно тужно „збогом“. И пође из авлије.

— Данас је још љевша! — рече. — Вила, хурија!... Свакако ћу п сјутра поћ да је видим...

Враћајући се срете Јефтана. Носио је под пазухом и у рукама неколика пакета и завежљаја и смијао, се безбрижно и задовољно.

— Шта је тог — запита Перо, зауставивши га.

— Ево, — одговори Јефтан брзо. — Носим мојој изабраној, да изабира некакве беспослице женске. Шта ћеш, ред ми је да је и сад слушам... Богата је, па

треба... Узет жену с миразом, то је продат“ се у ропство,.. А ја волим, што сам се пролд о...

П опет се осмјехну MH, намигнувши на Перу, похита даље.

— Стани! — повикну Перо и покаска за њим, старајући се, да га ухвати за рукав. — Треба ли и теби крштеница 2

Јефтан заврти главом:

— Јок!... Не треба ми...

— Требаће ти, требаће ти, — упаде Перо. — Треба то чојеку вазда!... Да ти је ја извадим, па ћу је u платит“...

Јефтан слегну раменима:

— Па... извади брате, — осијече.

И отрча даље, не обзирући се п једнако држећи шакете иод пазухим п у рукама.

Перо задовољно поглади бркове, погледајући за њим.

— Барем ћу опет' имат“ рашта отић' попу, — рече.