Српски књижевни гласник

СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

У свануће, опет се створи у поповој авлији. Додуше, п прије сванућа врзао се око врата и лупао у њих, али му се нико није одазивао. Он је тада почео шетати пспред њих, држећи руке у џеповима п чекајући док му слушкиња. отвори.

— Је ли поп пробуђен7 — запита смјешкајући се пријатељски.

— Јес, — одговори она.

Перо накриви капу. Осмјехну се још једном и уљезе.

— Кво ме и опет! — подвикну попу чим та је опазио, не чекајући да овај њега запита. — Нашој милостивој власти треба још једна крштеница за Јефтана Мргудића... А он не може доћ, јер се брзо жени, па мене посл'о... А милостива влас! хоће крштеницу одма...

Поп поче увијати браду и окрећати се око себе, као да нешто тражи...

— Одмаг... А што ће одма... — запита као љутито. Затим зијевну два пута, протегну се и поче мирније:

— Ех, кад хоће одма и биће готово одма... Влас' је. влас“... Ред је елушати и покорават! се... "Tm само Jom мало причекај, па ће све бит! готово!..

П одмах пође у собу, да тражи протокол.

Перо је стајао у авлији и гледао по свима прозорима... Надао се да ће угледати Мару. Држао је да ни она не ће моћи срцу одољети. а да га не погледа... Узаман!... Минути су пролазили, а ње нема! Бјетар је лелујао завјесом на прозору и Перо је неколико пута задрхтао, мислећи да је она, па — ништа. А поп, као за инад,. прихитао са крштеницом и шкрипање пера чује се чак на авлију... И Пери жао што је слагао и казао да треба „одмах“, и што није одгодио за пошље подне, па да опет може доћи.

— Луд сам! Махнит! — поче корити сам себе. једнако бленући у прозоре...

— Дај паре, ево крштенице! — дрекну му поп, код уха.

Перо се трже. Извади новце и дубоко уздахну,..