Српски књижевни гласник

ЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНГАНА. 12

А. Перо је био у незгоди. Он је гледао преда се и једнако смишљао, о чему да проговори... И ништа да му пане на памет!.. Ни једне ријечи, ни једнога слова да се сјети... И криво му, па би да се бије, да се пнади макар с киме...

— Чини ми се ко да ће киша, — рече најпошље удовици, не дижући главе.

— П мени се чини, — одговори она.

— A јуче било лијепог

— Било...

— А кад пане киша, биће пуно глиба...

— Хоће...

Перо опет ушути. Скрети руке у крило п поче гонити прете. Затим подиже главу и погледа у ону једину елику, на обијељеноме зилу, како Милош пробада цара Мурата... И Милош и Мурат искрпвили се, па као да се обојица заценули од смијеха.

— А оно ваша слика7 — запита удовицу, након дуже почивке.

— Наша.

— Оно је Милош Обилић7

— Јес...

— Јунак, богме!.. Шта мислиш како је то: распаратп цараг2... Није, na речемо, пашу, јали везира. него цара...

П опет стале. Гледаше у слику п као да очекиваше, да неко проговори иза ње п да му напомене шта ће даље казати.

— А Марко Краљевић био је још бољи! — опет поче.

— Ко зна! Јес“... И Шарин му је био добар!.. Мог'о је пити вина, па још из леђена од дванес“ ока!.. А у мене био јелан коњ, ама рђа — право магаре!... Јали удри по њему, јали не удри — свгдно му.. Не може сваки коњ бити Шарпн, ни сваки чојек Краљевић Марко...

Обрен је, међутим, намамио Милку на разговор. За-

бављао се се њоме прелијепо!.. Почели о љепоти, па на-