Српски књижевни гласник

ШЖЕНИДЕА ПЕРЕ КАРАНТАНА. 1>

— Данас еп нешто кршан! — рече Пери, ударивши га јаглуком по образу.

— Хе, хе, хе. — блажено се засемија Перо. — А кр... кршна сп и ти!.. К'о ђевојка каква!

Удовица. зажмири п затресе главом.

— Бре не би се ја ни данас побојала многе ђевојке,

— рече. — Какве су ми сад ђевојке7 Све слабо и мршаво, к'о да се пглама хране... — А ти дебела! — упаде Перо.

Удовица. задовољно узви главом.

— .Буди воле и крави дебљој, а камо ли жени...

— Хе, хе, хе, — опет се засмија Перо. — Воле богме!... И ја сам им'о једну краву, па дебела, па кад је попипаш, мехка к'0 памук!... И била ми је драга чуло!... П урезо сам је у пршуте, па пршути лијепи к'о хоћеш.

Удовица. ra премјери погледом.

—— А ти бећар још!.. Није ти необично без женег

— запита. — Јес! — упаде Перо. — Тешко је то, кад се нема женске главе у кући... Све празно!... Нема ко да ми

уреди! Нема ми ко ни кошуље прати, па вазда купујем нове. Ове године уз'о сам их десет!... Ономалне сам y30 једну п платио за њу петнес' гроша... Пптам: може ли јефтиније, а Чифут не да... Чифут к'о Чифут!.. Добио ми је барем пет гроша на њој...

И, радујући се, што је тако разговоран, задовољно се поглади по брковима.

— Треба, треба жена! — дочека удовица, вртећи јаглук у рукама. — Само ти ко брату кажем: отвори очи, па не узми младо ни луло, него сабраније и паметније... Младо кућу не кући...

— Та, вала, тако је, — одобри Перо. — Ама опет... слађа је телетина од говедине...

— Како кад, — дочека удовица. — А старије и боље милује!

Перо није знао шта ће одговорити. Извади и он јаглук и поче трти нос... Узгред поче мпелити, шта би