Српски књижевни гласник

18 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

— А сапутнина7 А зар то ваља7 — дрекну Перо, дрхћући од узбуђења.

Обрен се засмија и показа руком на удовицу.

— А зар ти нијеси само е њом говорио — запита. — П зар ћеш њу преварити“

— Невјерниче један! — заплака удовица п сакри лице у бошчу.

Перо одмахну објема рукама, као да нешто отјерује од себе и —. изађе из собе.

(Наставиће се.) Свет. ЋоРОВИЋ.

ЛОРЕТА или ЦРвЕеНП ПЕЧАТ. (Крај.)

— У те чамце стаје шест људи, продужи он. Офицпри скочише. у један од њих, MH одвезоше Лорету не давши јој времена ни да викне нити да што каже. Ах, то је једно дело због кога поштен човек не може никад да се утеши, кад му је он виновник. Ма шта се казало, то се не да никад заборавити... Уф! како је гнусно време! Који ме ђаво натера да то причам“ Кад то станем причати, онда је еве свршено, не могу да се зауставим. Та ме прича опија као вино жирансонско. — Ух, да гадна времена 7 Огртач је мој прокисао.

— Поменух, чини ми се, име Лоретино. — Спрота женица! Ах, како пма невештих људи у свету, официр беше глуп те потера чамац пспред брода. Може се, допста, рећи, узев то у обзир, да човек не може еве предвидети. Рачунах на помрчину да бих сакрио ствар, али не помислих на ватру од шеснаест пушака испаљених у 'један мах. И, допста, она виде са чамца како паде у море њен муж, стрељан.

Ако пма Бога горс, сам он зна како се догодило