Српски књижевни гласник

АНАЛОГИЈЕ МЕЂУ ДИСНАРАТНИМ ПОЈАВАМА.

Дешава се п у обичном животу да каква појава неком својом страном, извесним својим појединостима, подсећа на другу какву појаву, од ње сасвим различну по конкретној природи. То се подеећање огледа, на пример, у оним честим метафорама које се и у животу, и у књижевности, и у разновреним наукама употребљују на свакоме кораку, и у којима се једна. или друга појава идентификује са каквом појавом сасвим друге природе, са којом она не стоји ни у каквој вези. Остављајући на страну најобичније, каткад баналне метафоре, којима дају повода аналогије међу диспаратним појавама, полсетићемо на пример, како се Ca ударом често пдентпфикују изненадне, напрасне промене ма које врсте: са бујицом, чија десетруктивна моћ расте са препонама, пдентификују се интензивни узроци ма какве конкретне природе, чији ефекти јачају упоредо са семетњама које им се стављају на супрот; појаве ма које врете, механичке, физичке, физиолошке, псториске, пи тако даље, које се састоје у непрекидном, лаганом, периодичком оспиловању извесног стања између двеју крајности, пореде се каткал са лаганим, одмереним нериодичким кретањем веома дуге шеталице, или са приливом и одливом, пли са извесним перисталтичким кретањима. у физиологији; са врењем се идентификују, на пример, жива а неодређена упутарња кретања великих људских маса, без видљивих циљева: атавизам се цореди са хистерезиским појавама при променама елаетичног или магнетног стања, п тако даље. 5.

Таким се метафорама јаче и изразитије истиче на видик један или други карактер појаве; поредећи је са другом каквом, њој диспаратном појавом, боље пада у очи онај нарочити карактер који им је заједнички, а који