Српски књижевни гласник

590) СРаски Књижевни ГлаАСнИК.

се п мисли истаћи на такав начин. Појава са којом се врши поређење, обично је таква да се на њој може јаче и живље осетити она појединост због које се поређење п врши. Од ње се тражи да на један особити начин илуструје оно што се нарочито мислило петаћи на појави са којом се има посла, а у извесним приликама чак и да. појаву улепша. Овај је последњи случај са метафорама у поезији, где употребљена слика, на коју наводе аналогије међу диспаратним појавама, треба да изазива живље предстаге и јаче осећаје но што би чинила сама појава, онаква. каква је.

Кад је аналогија међу појавама одређенија и потпунија, кад се појавама тачно знају заједнички карактери и границе до којих се може ићи при њиховој пдентификацији, аналогија постаје у псто време и згодно оруђе за разноврсна научна петраживања. Такав је случај са многобројним аналогијама које су запажене у разним наукама п које су у великоме броју случајева дале кључ за разумевање било саме суштине појава, било њихових улога или односа према другим познатим појавама, било каквих нарочитих појединости, које би без њих остале незапнажене или загонетне.

Међу аналогијама, запаженим у животу п наукама. најодређеније су и најпотпуније оне што постоје између разноликих механичких и физичких појава. Оне cy данас тако многобројне да се за сваку механичку или физичку појаву може наћи по једна, или више, од ње по конкретној природи са свим различних појава, које би јој биле аналоге и које би је на један пли други начин илустровале. Овакве су аналогије играле нарочиту улогу у развитку извесних грана науке; оне имају, по услугама које су чиниле, своју историју, која им даје нарочита интереса. Ми ћемо у овоме чланку изнети неке најкарактеристичније међу њима и предетавити, у кратким потезима, услуге које су оне чиниле п које п данас чине.

Аналогије међу механичким и физичким појавама. лвојаке су природе.