Српски књижевни гласник

·АНАЛОГИЈЕ МЕЂУ ДИСПАРАТНИМ ПОЈАВАМА. 59+

Једне су и саме по себи јасне п лако пх је п на први поглед разумети: такве су оне што произлазе из каквога општијег природног закона, који обухвата једну категорију појава исте, или бар сличне, конкретне природе. Тако су, на пример, потпуно разумљиве математичке аналогије које постоје између појава што пропзилазе из електричног привлачења и оних којима је узрок гравитација: у обема вретама појава влада један. исти закон привлачења, и природно је да појаве које су последица тога основног закона буду бар једном евојом страном међу собом сличне. Тако су исто разумљиве пи аналогије између начина на који се убира п развлачи танак слој какве пластичне материје под утицајем притисака, и резултата убирања земљине коре; пли оне познате аналогије међу физиолошким појавама у животу микроба и обичних ћелија, и тако даље.

Али поред оваквих обичних, очевиднох, опште познатих аналогија, постоје п такве које се запажају тек после много дубљег ироучавања, па и онда на први поглед изгледају случајне, п које постају разумљиве тек кад се погледају са јелне нарочите тачке гледишта. На име, постоји веома велики број диспаратних појава које немају међу собом никакве везе, ни материјалне ни каузалне, и које се ни са које конкретне стране не могу јелна другој приближити, али које ипак посматране са извесних гледишта, показују лоста потпуне и одређене међусобне аналогије. Такве аналогије излазе на видик тек онда кад се појаве у мислима ослободе своје конкретне, природњачке одеће, п кад се задрже у виду само улоге појединих њихових елемената, и начин на који су те улоге међу собом комбиноване. Ми ћемо се нарочито задржати на аналогијама ове врете, које су и саме по себи куриозне, а у исто су време п поуздане водиље у проучавању природних појава.

Једна од најзначајнијих таквих аналогија, која је била од судбоносног значаја за развитак читавих грана математичке физике, јесте она што постоји међу поја-