Српски књижевни гласник

292 | ___OPucku Књижевни ГлАСНИК.

вама кретања. електрицитета, распореда топлоте, и кретања течности. Својом конкретном, материјалном страном та кретања представљају међу собом врло разнородне појаве. Али ослободимо их у мислима њихове физичке одеће, п обратимо пажњу само на улоге п релације појединих фактора у њима. Математичка анализа тада показује да температура једне тачке у топлотном проблему игра улогу сличну оној коју игра потенцијал у електричном, или брзина. течности у хидродинамичком проблему; да специфична индукциона моћ игра у електричном проблему улогу сличну улози коефињијента топлотне проводљивости у топлотном проблему, п да у опште свака, било физичка, било чисто математичка концепција у једној од теорија поменуте три диспаратне појаве, пма свога еквивалента у теоријама осталих двеју. Аналогија је толико потпуна да те трп врсте појава, са својим многобројним и разновреним варијацијама, представљају ca аналитичког гледишта један исти проблем, чије решење ваља само растумачити на три разна начина, према томе, како се кад буде примењивало у теорији топлоте, или електрицитета, или у хидродинамици.

Тако је нето потпуна аналогија између осцилаторног кретања електрицитета при писпражњавању кондензатора, осцилаторног кретања течности у савијеним цевима и кретања шеталице, кад јој средина, кроз коју се креће, даје отпора. Кад се, на пример, арматуре каквога елек—тричног кондензатора, помоћу проводне жице, споје са земљом или међу собом, кондензатор се пепражњује. Но пепражњавање није тренутно: за време за које оно траје, кроз спроводну се жицу креће електрицитет, и то се кретање показује у струји испражњавања. Јачина п смисао ових струја. због пндукционих утицаја, мењају се од једнога тренутка до другог и представљају један низ осцилација, које у току времена поступно постају све слабије и после извесног времепа постају и сасвим неосетне. Теорија ове појаве аналога је, до најмањих појединости, са теоријом осцилаторног кретања течности у савијеним