Српски књижевни гласник

596 ЊЕ ОСРпски Књижевни. ГлАСНИК.

• : : Свима овим, сао п безбројним другим аналогијама.

запаженим до данас међу диспаратним појавама, треба тражети разлог у сличности. улога, које играју одговарајући диснаратни елементп у појавама међу којима постаје такве аналогије. Та сличност улога п чини да кад је обрађена математичка теорија једне појаве самим тиме обрађена је у исто време и теорија свих нојава у којпима се знају еквивалентни елементи, ма колика. била међу њима разлика ио конкретној природи. Тиме је самим наговештен значај, који овакве диспаратне аналогије могу пматп за природну философију. као водиље у рагноврепим пепитивањима, као драгоцено оруђе у приликама. у којима друга ерелства изневеравају.

П однета, :сторија развића математичке физике показује, да се запаженим или у напред џпретпостављеним. аналогијама. међу разноликим појавама. има поглавито благодарити га могућност обраде многих п многих теорија које данас састављају ту грапу природне философије. Благодарећи, на пример, у напред претпостављеној аналогији пзмеђу пзвесипх топлотних и електричних појава. Ом (Оћт) је успео да изведе своју чувену теорију распроетирања електрицитета, по угледу на једну теорију, коју је већ био разрадио Фурије за распростирање. топлете Те су две теорије потнуно аналоге; свака концепција у једној од њих, пма у другој појави евога еквивалента, који у овој игра опу улогу, коју и одговарајућа концепција у првој појави. Аналогија је толико потпуна да се обе те теорије могу стопити у једну која би их обе обухватала и у којој не би имало потребе везати се за конкретну страну појава са којима би се пмало поела. Па име, та би генералнија теорија пмала за предмет решавање овога општег аналитпчког проблема: проучити начпи распростирања једнога стања, које, почевши од. једне дате тачке каквога. тела, тежи ла се распростре по целом телу пи то по оваквим законима: 1" стање у једној тачки. има утицаја само на тачке у непосредној близини; 2% оно се