Српски књижевни гласник

597

=

АнАлогијЕ. МеЂу ЛИиспаРАТНИМ ПоЈАВАМА.

раепростире ол тачака у којима је интензивније, ка тач-

кама у којима је оно слабије ; 3"

утицај једне тачке на лругу зависи некључиво од разлике интензивности тога стања у овим тачкама. Опште решење овога проблема обухватило би не само Фуријеву теорију распростирања топлоте и Омову теорију простирања електрицитета, већ п ојелан велики број других диспаратних теорија, које пначе неби имале никакве везе међу собом: придајући појединим апстрактним концепцијама такве опште теорије разна конкретна значења, имала би се, као епецијални случај, час јелна час друга од тих посебних теорија.

Аналогије међу диснаратним појавама више су пута корисно послужиле Хелмхолцу у његовим истраживањима у разновреним областима математичке физике. Он је, на пример, уочио аналогију између вихорастих кретања катве флуидне масе и извесних електродинамичких појава, ита је аналогија данас основа при излагању теорије ових појава. Ламе се у својим радовима, који су толико унапредили математичку физику,“ више пута користио запаженом аналогијом између теорије еластичне равнотеже, теорије распореда температуре у унутрашњости чврстих тела и теорије Њутнових потенцијала за тела разних облика. Максуел се врло често служпо разновреним аналогијама у својим радовима о елдектрицитету. Поредећи, на пример, електромагнетне појаве са једном извесном вретом вихорастих кретања код течности, између којих појава олпета постоји аналогија оне врете о којој је овде реч, Максуел је наишао на основне јелначине за електромагнетизам, које данас носе његово име. Развитку теорије оемотичног притиска, који игра тако важну улогу у физиолошким појавама, допринела је врло много запажена аналогија између закона који вреде за тај притисак п оних што важе за притисак савршених гасова.

И у опште, историја развића математичке физике пуна је примера оваквих услуга, које су чиниле аналогије међу диспаратним појавама. Оне данас имају високу научну вредност п не сматрају се више, као некад, за