Српски књижевни гласник

СРБИЈА, ЂУГАРСКА И АРЂАНАШКО ПИТАЊЕ.

(Крај.

Као последица ове опште слабости што разједа турски државни организам, данас стоје у европским јој странама отворена два питања: маћедонеко и старосрпско; њима се у наше дане придружило и треће, арбанашко, које добива све шире значење. Првима је, но историјској им подлози, у основи иста тежња, као и оној општој регенерацији, ла се на Балканском Полубетрву поврати стање какво је било у главном ире турске најезде, разуме се, измењено сагласно духу и потребама. нашега времена; арбанашко пак питање, немајући петоријске подлоге, и није се јавило толико као последица историјскога развића, колико као последица утицаја са стране. Што је ускрело у данашњем свом облику, узрок су погрешке турске политике, а што је добило данашње јелни другима супротни интереси Аустро-

своје значење Угарске и Италије, које се отимају о превласт над Арбанасима. И једна п друга од ових двеју сила тежи о0езбелити за себе владу над Јадранским Морем, па, да би у томе успеле, евпма силама раде на томе да имају у својим рукама арбанашки национални покрет, Ако су им циљеви исти, методи су им врло различни: Аустто-Угарска се егара, преко својих агената, изазвати код Арбанаса негативним путем, кроз данашњу анархију, свест о националној им индивидуалности, на, подржавајући ту анархију, вешто се њоме користи да их одбије од Турака, и у исто време да компромптује тежње виђенијих њихових представника. за аутономијом, како би сама лакше распрострла своју власт п на ове стране: Пталија, на против, не тежи освојити Арбанију, него