Српски књижевни гласник

60 СРнокц КњижевНИ ГлАСНИК.

само обезбедити у њој. H TO поглавито у приморским јој деловима, културним средствима свој политичко-економни утицај. У томе је основна разлика у методи, а од ње зависп и сав њихов остали рад, због којега је арбанашко питање, по себи нначе врло просто, постало толико. комиликовано, да може бити штетно и по правилно решење питања маћедонскога M старо-ерпекога. Нису ова питања. између себе везана само механички, услед додира Арбанаса са Србима у Ст. Србији и Словенима на целом пространству од босанско-сриске, па готово до грчке границе; међу њима пма и унутрашње везе која се може јасно уочити, тек кад се једним сумарним погледом обухвати целокупна. ептуација у овим етранама и пзукрштани интереси који се везују за иштање о наслеђу Турске. и,

.Напоредо се догађајима који привлаче пажњу Европе на етање у Турској, обележавајући га као неиздржљиво; опажа се све већа журба у редовима оних који се спремају заграбити што већи део од њезина наследства. П природно је п разумљиво, што су у оваким приликама и Арбанаси постали објекат политпчких претенесија. Аустроугарски агенти добро су пепитали п њихову улогу у прошлоети и њихов данашњи положај, на су прегли свом снагом и свима средствима да их задобију за своје политичке аспирације. ПИ у томе су. постигли несумњиве успехе, поглавито захваљујући каракгеру Арбанаса који се, као што је познато, није сложио историјским путем. те им је е тога главна одлика одсуство иницијативе и неспособност Ma, се збију у целину и етворе за себе. самосталну. државну. јединицу. Пе знајући своје нсторије, које управо п нема. „Арбанас — тако о њима вели један добар њихов познавалац — прославља. само јунаке из недавне. прошлости, о којпма пеће оетатп ин помена у првој по реду генерацији. То није пегоријски нарол, јер се не налази у свези са евојом даљом исторпјеком прошлошћу, него живи само о данашаши“. НП с тога ес бат лако полаје агиптанцнјама, нарочито оних који му