Српски књижевни гласник

СРБИЈА БУГАРСКА И АРБАНАШКО Питање. 501

|. —

стављају у пзглед највише корпетп п који раде најнепосреднијим п најопипљивијим средствима. Овим се једино може објаснити и факат. утврђен небројеним примерима из давније и скоре прошлости, да су Арбанаси увек били само подесан материјал за грађење туђинскога поли-

тичкога здања. „Све нас арбанашка историја учи — тако закључује своје рефлексије о Арбанашкој Јигп један њезин добар позиавалац — да су Арбанаси не само не-

словобни етворити своју политичку целину, него да у опште нису ни у чем показали своје иницијативе; увек су се припијали уз друге и другима служили евојим епдама. Какви су били увег, такви су, на жалост, остали п до данас. Турска је влада створила од њих енагу којом држи у покорности друге елементе, а с друге опет стране туђинека их епла употребљује као оруђе којим доетиже евоје“ политичке сврхе, са свим иротивне 'интересима земље и наро да. Арбанашка би Јига лонела нелике користи само у том случају да је њезина идеја прирасла била срцу Арбанаса, али је она била туђа творевина и зато је, одигравши своју улогу на корпет туђину, и завршила тако брзо своје биће.“ Како је било тада, тако се наставило“ IH IO данас: улова Арбанаса сводила. се, пров сва времен го на службу околним народима. који су их умели задобити или потчинити. |

Аустро; угарска је дип: ломација., хобро џ па време уочила ла ће, кад настане доба коначнога раепа лања Турске, највећи део допасти оној сили“ која буле Tama пмала Арбанаее па својој страш, па је се тога још поодавно почела смишљено п с иланом радити на томе ла залобије њихову приврженост. Да то постигне, средства e бирала: ева су јој била добра, само ако су водила циљу. Она је управо лаза арбанашком питању данашње му значење својим радом који се кретао у два иравца: на приморју се стаpasa учврстити трговинске везе и помоћу њих обезбедити свој полптичко-културин утицај: у Ст. Србији пак, подржавајући анархију, Еј је на нетребљивању српскога жисља. Пападала је, дакле, са 'две стране, 'са запада и