Српски књижевни гласник

614 СРПСКИ КњЊИижеВвНИ ГЛАСНИК.

Венецији, Прагу, Флоренцу, Дрезди, Инсбруку итд. војну се концерти ређају целе недеље, наизменце UO разним варошким парковима. А недељом пма често и више концерата, на разним местима, п у разно доба. Данас се једна лепа, пријатна варош без војне музике не да ни замислити.

Остављајући на страну други утицај који музика може да врши, и врши на публику, ми смо овде ради поменути само то, да она прикупља. свет на извесна здрава, отворена места, навикава га на шетњу, одвраћа. га, посредно, од кафана п других затворених, загушљивих, нездравих места.

Како је пак код нас са војном музиком 7 Београдски гарнизон има два војна оркестра од којих је један врло велики п врло добар. Тај велики оркестар даје у неколико месеци и по који концерат, алџ се за присуствовање том концерту навек плаћа. Ми држимо да је недостојно :аме државе да се појављује у тој улози „пмпресарија“, наплаћујући улазнице за концерт од оне исте публике која јој годинама плаћа милијуне за одржавање војске. За толике своје паре, право је да наша публика добије бар мало бесплатне музпке. Овако пзгледа, да војни ојкестар постоји само ради тога да свира у официрској касинп и по официрским евадбама.

Срећне вароши имају још и нарочите зграде, тако зване редуте или курсалоне, где се концерти пи забаве могу давати у кишне дане, а и преко зиме. Београд нема ни тога, тако да кад дође ружно време сав свет мора да се збије у кафане.

На крају, не можемо, а да не поменемо још један од недостатака Београда („недостатак“ је одвећ блага реч). Београд ни данас још нема ниједан модеран хотел, у коме би странац за своје новце нашао пристојног дочека. Са својим рђавим хотелима, а нарочито са њиховим познатим великим ценама, Београд је на врло рђавом гласу у целом културном свету. Колико је ово тачно, доказује се тиме што у Земуну, у малом и досадном Зе-