Српски књижевни гласник

ЕЛИ СВА РО И 613

за излишне. Они су паркови досадни, где се деца морају да вадају за руку, а пен за узипу. Прави парк, којп служи за разгалу, шетњу и слободно борављење публике ваља ла има на себп обележје шуме у правом смислу те речи, а шума се састоји, као што сви знамо, из дрва п путања п по неколико клупа за одмарање. Дрва овећих паркова треба ла буду права дрва, а не карикатуре шумских дрва у виду баштенеких шипрага, шугавог багрења, смрдљивог киселог дрвећа п многих других дрва без бујности п без хлада. Прави паркови, дакле, које ми препоручујемо, врло Će лако подижу, п њихово одржавање стаје врло јевтино (чак Ćy и многе клупе излиштне, пошто се може седети н на трави).

Главно је. као што смо већ наговестили, ла се паркови налазе у близини средине вароши, и да су, по могућетву, расејани по целој вароши. Долазак до њих не сме бити скопчан ни са губитком времена ни са трошковима. Врх свега, потребан је бар један врло велики парк, тако велики да неколико женских скутова не могу дићи у њему прашину, и да човек може у њему наћи увег довољно чистог ваздуха.

Можда би требало M KOJ нас применити једну одредбу из угареког грађевинског закона, по којој је еваки сопетвеник дужан подићи на свом празном плацу јелан парк који ће преко дан битп отворен публици. Тиме би се постигле две ствари. Не би се прво на тим илацевима подизале штале, шупе, m друге страћаре које само руже варош, а друго, стало би се на кут шпекулантима ла држе своје плацеве празне, очекујући високе цене.

Поред својих других мана, Београд је још лишен сваке живости и веселости. То је једна мртва, или тачније рећи, једна глуво-нема варош. Свугде у свету, у сваком ма HN у најмањем гарнизонском месту, публика се бар јеланпут недељно разоноди војном музиком, која свира на каквом отвореном месту. У Аустрији, Пталији, Француској има вароши, и то мањих вароши, у којима војна музика, нарочито лети, евира готово сваког дана. У Риму,