Српски књижевни гласник

612 СРпски Књижевни Гласник.

начиниће од њега не једну велику престоницу, HO право маџарско село у сред пустаре.

По себи се разуме да овај парк не би био довољан за тако распрострту варош као што је Београд. Требало би уз то п ботанички врт Јевремовац отворити публици за шетњу и поуку. као што су и сви ботанички вртови по Европи. Палилулски трг, на чијем незгодном месту стоји налилулска. основна школа, ваљало би исто тако претворити у парк п придружити га Јевремовцу. Обоје заједно износило би близу десет хектара простора, а то би дало један простран парк. Данас све то земљиште не служи ни на што сем да се по њему гомила блато.

Пијацу на Зеленом Венцу такође ваља претворити у парк. Постављена на једној низбрдинци, она не може послужити ни на шта друго, а најмање за пијацу, као што сегвиди по оним јадним пиљарницама, које су се све збиле у један њен угасе. Напослетку, требало би подићи један парк на доњој лунавекој страни, у околини старе кланице. Та је страна са својим Ђђубриштима и мочарима, а и са евојим слободним циганским становима, клица заразних болести за целу варош.

Да код нас има праве хигијенске полиције. давно би ових деведесет два хектара, дакле близу милијун квадратних метара, било претворено у парк, исто онако као и бара Венеција. Овако изгледа да Београд мора ла има по неколико бара за купање тусака, као и обична банатска села крај Дунава.

Да. се овп наши захтеви о парковима не учине претерани, морамо пеправити оно мишљење. које највећи део публике има о томе шта је парк. Кад се каже „парк“, сваги под тим разуме једну шупњарицу ол ниских дрва мало већих од метра, окићену цвећем, лејама, арабескама. од цвећа u разнобојног лишћа итд. Све оно дакле што захтева много људског рада, много надзора. много воде и много трошкова. Код правих паркова, код оних пространих паркова у Енглеској. Немачкој, Шпанији, ua n у осталом паметном свету, све се ове ствари сматрају