Српски књижевни гласник

ЉЖЕВА ВР OI 611

лика да су га п Римљани употребљавали за зидање старога Спнгидунума. Ове вековне екскавације изжљебиле су у малом висоравну провале, пећине, слободно и групипсано стење, и свему дале извесни утпсак кршевитог пејсажа, какав се ретко где може наћи. Пећине би се могле вешто употребити, и биле би у време летњих припека .најлешиле хладиште и право прибежиште. Многе издубљености лако би се дале претворити у вештачка језера, рпоњаке и сличне украсе модерних паркова. .Јепоте овога дела парка биле би ненадмашне, пи у опште се овакав простор п не може 'ни за шта друго ни употребити. Ташмајлан је дуго време био уточиште београдских мангуха п бескућника, који су се екупљали по пећинама; данас они то чине по Староме Гробљу. Општина се београдска досетила те је пећине п већи дес простора употребила за оставу познатих кола која ноћу врше своју мало мпришљаву службу.

Парпска се општина пре пола века находила у еличном положају. ВикКез-Сћашпопе био је стари самени 'мајдан, а у псто време и губилиште. Затим је постао прибежиште лоповима п беекућницима. Ошитина. га је ограђивала, али без успеха, док се напослетку нису досетили да ово опасно место отворе публици, начинивши од њега красан парк, најлеппш нарк у целоме Паризу, са "пећинама, језером п водопадом, мостовима преко провала итд. По својој природној лепоти, Ташмајдан ни најмање не уступа парпеком Вие СЋашпопс-у, п кад би се све погодно употребило, могао би се и од њега истесати један нарк коме не би било на далеко равна.

На жалост ове ванредне лепоте које су људп вековима несвесно стварали, дубећи стене и градећи поткопе, општина већ од дужег гремена затрпава ђубретом. Пре године или две дана био је одређен и буџет од четрдесет хиџљада динара да се Ташмајдан затрпа, парце„лрше и насели 'као и остала Палилула. Ова манија за парцелисањем и проширењем Београда до у бесконачност

., Бо .0 7