Српски књижевни гласник

610 - СРпски BIHbM;KEBHM. LUJACHME.

— —

са целим горепоменутим комплексом до“ пута који скреће ка Новоме Гробљу. Ова велика пруга имала би, према томе, у дужини преко две хиљаде метара. Ширина би била променљива, местимице би износила до близу четири стотине метара.

(ео овај краспи простор довољан је да се на њему подигне најлешип парк. На неколико места, н. пр. на Баталџамији, има већ нешто засађених дрва, а и Старо Гробље, кад би се уредпло. дало би довољно дрва за један почетнички парк. Остала места што су још гола могла би се поступно засађивати. Овом пројекту за сада ништа не стоји на путу. Садањи трг Св. Марка (Баталџамија) потпуно је слободан. Старо Гробље већ по санитетском закону мора се секуларисати п уклонити. Све би гробове ваљало пили преместити у Ново Гробље, man пепразнити у општу костурницу (према томе да лп се за њих у одређеном року учини прописана пријава). У оесталоме, највећи део Старог Гробља са својим запуштеним, готово разваљеним гробовима, више личи на једну коровом обраслу пустолину, него на гробље једне хришћанске вароши. Каква, дакле, штета, ако се оно буде секуларисало 7

Данас је цела сграна улаза у порту Св. Марка заузета разним општинским баракама, магацшнима. и радионицама. Ови кућерци севакојако би пали као жртва нашем пројестованом централном парку за престоницу Београл, алп џи од тога не би било никакве штете; ти кућерци нису ни од какве опште користи, а већ разуме се да архитектонске вредности немају.

Најленши део овога парка био би данашњи Ташмајдан. Ко је ма само једном метнуо своју ногу у овај прастари мајдан, морао се дивптп овој нехотичној творевини људских руку кроз дугп низ векова. Ол ташмајданског камена. зидан је у старо доба највећи део београлеких грађевина; он је употребљеп п за зидање бедема београдског града, п цео смедеревски град изгледа да је позајмио“ евој камен пз Ташмајдана.. Сва. је при-