Српски књижевни гласник

617

Књижевни ПРЕГЛЕД.

ово не доводи у Пародно Представништво оне људе који имају за државне послове највише спреме, него оне који су умелп најбоље да ласкају ниским и нездравим тежњама необавештене масе. Нешто са своје гломазности, а још више због нискога моралнога ниво-а на коме се налази, парламенат није у стању да пословима да одређен потисак п правилан ток; а извршна власт, која је у потпуној зависности од парламента, стављена је тим самим у немогућност да у том погледу сама нешто учини. П отуда онда лабавост у администрацији п неодређеност у политици; а услед тога опет опште опадање у свима правцима државне управе без разлике.

Разуме се да овако стање не може дуго опетати у јелној држави која хоће да напредује. Оно изискује коренита лека, п г. Делафос мнели да га је нашао. Кад би му била дата слобода располагања, он би одбацио пи опште гласање, п парламентарност, и републику. и: решило би се за монархију п за владу елнте. Монархија представља, по њему, еталност и непепрекпдану лоследност и истрајност у делању, а елита је п у прошлости била творац свега онога чиме се људеки род. још и данас поноси. Организовати државу тако, да у њој прву реч не води већина народа која за то није способна, нити парламенат којп је само сервилан одјек те неспособне већине, него оно што има најбољега у народу. то би било идеално стање. П г. Делафос мисли да би томе идеалном стању лакше било примаћи се у монархији, него ли у републици.

Али при свем том што је према монархији тако идеалистички расположен, г. Делафос се на плузији монархпетичке рестаурације пе зауставља. дуго. Ма да за њом узлише, он ипак признаје да је монархија форма владавине која је у Француској своју мисију завршила: шта више, он држи да кроз педесет година п у читавој Европи неће више бити ипо једне монархије, изузевиш, може бити, Русију. С тога он пристаје уз републику, а прима, уз протесте до душе, п опште гласање, јер осећа