Српски књижевни гласник

ĐINS СРпски КњижеЕВНИ ГЛАСНИК.

да је потиску броја немогућно одолети. Алп, у накнаду за те уступке, он концентрише своје напоре на то ла се и опште гласање реорганизује и читаво државно устројство измени, а све то да се изведе тако, како би шеф извршне власти по готову добио ауторитет монарха, а претежна улога у управи државним пословима дошла у руке класа, које он воли да називље елитом.

Неколцшке од пдеја г. Делафоса заслужују да их човек изближе размотри.

Пре свега, што се тиче његове жеље да државним пословима не управља маса него елита, извесно је да нема ни једнога разборитога човека који се у тој жељи не би с њиме сложио. Али оно што се у једној озбиљној дискусији не може примити, то је наговештај да се опште гласање коси са тежњама да на земаљску управу долазе одиста спремни и способни људи. Све што демократија са општим гласањем тражи, јесте то. да управа једне земље има ослонца у народу и да ужива поверење већине. А тај захтев ни у колико није неоправдан. Он је само израз жеље да управа једне земље буде увек задахнута бригом о општим интересима народа; никад само бригом о интересима. једнога сталежа, или једне или више класа друштвених. Међутим, када се на управу долази пекључиво поверењем владаочевим, или поверењем једнога сталежа или јелне класе, онда је то режим који не даје гарантије да ће се управа вршити у корист општу. П владаоци у апсолутним монархијама, и сталежи у олигархијама, увек су врло добро заступали своје династичке, односно своје сталешке пнтересе; али опште потребе нити су увек у довољној мери осећали, TI су их увек, колико је то потребно. познавали. Исто то. од прилике, важи и за цензитарне организације друштва. Рестаурација и Јулска монархија у Француској дале су бриљантне и државнике п парламенте; али кад се изближе размотри законодавство тога времена, онда се