Српски књижевни гласник

Књижевии ПРЕГЛЕД. 619: види, да је оно поглавито било упућено на то, да се задовоље интереси класа које. су биле заступљене у парламенту и у чијим се рукама налазила државна управа.

По досадашњем искуству, демократски режими са општим правом гласања једини су који су у стању да општим интересима прибаве заштиту, бар у мери у којој је то у опште могућно. „Долазећи на своје положаје по новерењу већине, вршећи евоју функцију под контролом свију грађана, имајући, најзад, на изборима, да одговарају за свој рад пред бирачким телом састављеним од свију класа друштвених — и парламенат п влада са свим су природно упућени да воде рачуна о интересима. нелога народа.

С тога ће се онште гласање, као израз. идеје о управи државним пословима у корист општу, не “само одржати у земљама у којима већ постоји, него ће, поступно али неминовно, продрети и освојити и у оним. државама у којима за сала још није примљено.

Ослонац на парол, у циљу. рада на општем добру свију, то је дакле оно што демократија тражи, а никако није. нетпна да она тежи да из управе искључи елиту.

У практрци се, до душе, по кадшто дешавало, па и сада још дешава, да опште гласање изведе на површину људе осредње вредности пли чак и нижега реда. Алц при оцени те појаве ваља имати на уму ове две ствари: 1-0, да је опште гласање скорашња установа која се још непрекидно ' дотерује п усавршава, и 2-0, да за оваке резултате није увек била кривица до масе. Ова бира између личности које јој се својом активношћу у јавним пословима. препоруче. Ако представници елите немају ловољно пнтересеовања за јавне послове, пли ако немају довељно куражи ла сиђу у арену, онда се маси не може ни замерити што таке људе не бира. Баш Ha. против, сасвим би био погрешан онај систем који би, под изговором да потпомогне елиту, натеривао бирачеда. на силу бога у јавне послове увлаче људе који сами не показују да им је до јавних послова много стало.