Српски књижевни гласник

692 СРПОКи КњижеЕВНИ ГЛАСНИК.

'ним земљама сматра се као основно правило да се владалац у јавним пословима. не може иетицати у први рел. Никад он не семе износити ни публиковати неке своје државне програме; још мање заштићавати или п стварати неке своје политичке етранке. Јер и програми п странке могу у практици претрпети пораз, п онда би п'морал n политичка. логика. захтевали да се како представници тако п заштитници програма и странака са управе IIOвуку. Владалац би тим начином своју улогу сам свео на улогу једнога обичнога председника министарства. А тако разумевање положаја владаочева било би из основа противно начелима. монархије у опште.

У Енглеској су владаоци постепено ехватили апеозутну нужност резервисанога држања. Онп су показали толико и интелигенције п гинкости да су“ се, мало по мало, у своју нову улогу потпуно уживели. 'Они су разумели да монархија мора данас у суштини својој бити друкчија него што је некад била; за то нису ни покутавали да пскопавају п оживљавају средњевековне фразе по којпма воља краљева треба да буле закон; нити су узимали на себе улогу цензора који јавно одобравају или осуђују рад политичких људи или странака. Место свега гога, они су примили на се обвезу да све државне послове врше само преко министара; да са страним владаоцима о јавним пословима никада директно не преговарају, још мање да с њима склапају какве уговоре или тајне конвенције: да са променом министаретва, а па захтев нове владе, мењају п своју најближу околину, тако ла се ова никад не измеће у пеку неодговорну дворску партију која ће правити сплетке противу одговорне владе ит.1.

Све су то ограничења која су врло осетна и која џикако нису могла бити индиферентна по частољубље влалалаца. Али су њих енглески краљеви ипак примили. Они су умелп и видети и осетнти, да им“ та ограничења остављају још доста пространо m благодарно поље за јаван рад. Потпенути са терена директне акције у политичким пословима, они су задржали сав ауторитет за