Српски књижевни гласник

СићушнНеЕ ВЕЛИЧИНЕ. 25.

једињења, која у повољним приликама изазивају ферментацију („преформисаних хемијских фермената“ или „квасова“), или су ти процеси непосредна последица ваздушног дејства. Под утицајем атмосферског кисеоника (или несташице његове) развију се у тим органским материјама хемијеки процеси (окепдација или релукција), а последица тих процеса је врење, труљење п т. д. Стеља илп квас при врењу су само прости пратпоци тих процеса — без икаква другог значаја.

То тумачење изглелаше тако природно и неуспљено, да је нашло мало отпора. Врло брзо и врло лако — управо без икаквих правих, научних потврда — освојило је готово све научне кругове и одржало се дуго. О врењу п сличним појавама владала је, лакле, до почетка прошлога Века искључиво само једна научна теорија — Т. 3. гемијска. теорија врења. По њој су били сви ти процеси прост хемизам.

Али у један мах удари то питање другим правцем. У првој половини прошлога века поче Кањар-Латур! доказивати, да вински квас који се при врењу јавља, није ништа друго, него велика маса сићушних а живих створова биљне природе: — управо неизбројна количина једноћеличних биљних клица — т. 3. кваених ћелија. 'То пето утврдио је год. 1836. и Шван“, па на основу евојих даљих посматрања и опита у томе правцу поче заступати мишљење, да тај квасац није тек случајна сумеса течности, која превире — као што је то хемијска теорија тумачила — него да је баш битна погодба ферментације. т. ]. да су баш те живе ћелијце покретачи свих оних појава п послелица, што пу виђамо при превирању органских материја. Доказивао је. да те ћелијце свакако ес поља долазе, да се у ширп „легу“ — т. ј. множе и напредују — па да баш тим животом и напредовањем изазивају врење. Троше и прерађују неке извесне саставне делове течности која превире, па тиме изводе оне појаве и промене. У опште:

! Cagniar-Latour. ? Schwann.