Српски књижевни гласник

ГосноЂА БовАРИ. 577

У вече, у учионици, он извади из евога штионика рукаве“ за рад, доведе у ред своје ситнице, и брижљиво ишпарта хартију. Видеемо га како савесно ради, тражећи у речнику сваку реч и трудећи се необично много. Благодарећи, без сумње тој лоброј вољи коју је доказао, он не оде у нижи разред; он је, истина, прилично знао своје задатке, али није имао лакоће и отмености у изразима. Њега је парох. из његова села почео учити латинскоме, пошто су га родитељи, из штедње, послали у гимназију што су могли касније.

Његов отац, г. Шарл Денви-Вартоломеј Бовари, некадашњи хируршки помоћник, компромптован око 1812, приликом пописивања војника, због чега је морао, тако у то време, лати оставку на службу, беше се тада користио својим личним преимућетвима, да се узгред докопа једнога мираза од шездесет хиљала динара који му је дошао под њ руку уз кћер једнога капамаџије, заљубљену у његово

држање. „lem човек, хвалиша, који је звецкао мамузама, „са залисцима који су се састављали с брковима, с пр"етима окићеним претењем, а у оделу живих боја, он изгледаше као јунак, а окретан као какав трговачки агент. Кад се оженио, живео је две три године на рачун женине имовине: јео је добро, устајао касно, пушио на велике луле од порцелана, враћао се увече тек по свршеној представи у позоришту, и похађао каване. Таст му умре и не остави Бог зна шта; то га наљути, те се упусти у фабричка предузећа, изгуби у њима нешто новаца, а затим се повуче на село где хтеде да да себи важности. Али како се у пољопривреди није ни мало боље разумевао но у изради катуна, како је јахао своје коње 'уместо да их употребљава за орање, пио своју јабуковачу у боцама уместо да је продаје у бурадима, јео најлешпу живину из своје авлије и мазао ловачку обућу сланином ол својих свиња, он убрзо увиде да је боље оставити се сваке спекулације. да две стотине динара годишње, он нађе под закуп у јелноме селу, на граници Коа и Пикардије, један стан,

87

И нар