Српски књижевни гласник

ум СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГлАСНИК.

пола мајур пола вилу; и, огорчен, мучен грижом савести, окривљујући небо, завидљив према свакоме, затвори се jom Y\ својој четрдесет петој години, спт људи, како говораше, и решен да живи у миру. |

Његова жена беше раније страсно заљубљена у њега; она га је волела безгранично, понизно, и то га је још више одвојило од ње. Пекад весела, разговорна и заљубљена, она је, залазећи'у године, постала (као што вино на ваздуху прелази у сирће) пакосна, џандрљива, нервозна, Колико ли је она пропатила, не тужећи се, у прво време, кал га је видела како трчи за евима сеоским левојчурама и кала јој се са двадесет рђавих места враћао у вече, с отупљеним осећајима п заударајући сав на алкохол. Најзал јој се узбуни понос. Она је од тада ћутала, гутајући свој гнев у немоме стоицизму који је сачувала до своје смрти. Била је непрестано у послу, трчала. Пила је званичним заступницима, председнику, водила рачуна о меничним роковима, мољакала за пролужење тих рокова; а у кући је утијала, шила, прала. надглелала раднике, исплаћивала рачуне, док је Господин, не бринући се ни за шта, вечито обузет неком туробном сањивошћу, из које се будио само да јој каже што непријатно, по ваздан пушио крај ватре, пљуцкајући у пепео,

Кал је лобила дете, морадоше га дати једној дојкињи. Вративши се својим родитељима, малишан је мажен као какав прини. Мајка га је хранила слатким; отац га је пуштао да трчи без обуће, и, да се покаже философ, говорио чак да би могао ићи и сасвим наг, као. пород животиња. Противно тежњама материнским, он замишљаше известан мушки идеал детињства, по коме се трудио ла васпита свога сина, хотећи да се He» гује сурово, по шпартански, да би очвренуо и ојачао. Слао та је да спава у хладној соби, учио да пије лоста рума и ла исмева литије. Али, по природи миран, дечко је рђаво одговарао његовим напорима. Мајка га није одвајала од себе; она му је секла картоне, причала приче, у