Српски књижевни гласник

ИЗ „ЛЕГЕНДЕ ВЕКОВА.“

- | НАТПИС.

(ДЕВЕТ СТОТИНА ГОДИНА ПРЕ ХРИСТА.)

Ја, краљ Меса, лежим испод ове плоче. Меса шуме борја први сећи поче,

И афричку варош Љал-Меон сазида.

Од дрва и цигле беше грађа зида.

| Да сваки мој човек — ја сам затим рек'о —_ 2 : Направи крај куће удубљење неко,

= Пошто два месеца пада киша зими. Пајзад, нема a жита, да довољно прими У храни и стока, и евиње, и стадо, Нарочит им ок за све ово дадо'.

Рекох да се кула, врата зидат' даду.

За Астартину сам борио се владу.

бог Кемос је мени у боју помого,

Кал сам са Јудејом борпо се много.

Он Астартин муж, а мени отац беше. .Љули ми да грале Ароер доспеше.

Ја сам био лобар; народ око трона Хваљаше ме: бејах краљ војске Дибона, Што пред емрћу пије, појућ песме чиле, не Крв од орла меша с млеком од камиле, Ја проходих свула, краљ, корака смела, Под. Кемоса крилом, Астарте и Бела.

То су четир звезле краља свих свемира. Мој је пут пол земљом од Ура до Тира. Кемос! рече: „Узми Небо Израиљу !“

Ја сам увек ипо божанскоме циљу. то Сала, мог живота угашен је пламен. и.

“ N о ЂЕ “<. a Ma“ i: O A % ПРУ a Ka : hr ab e ANN СУ “~ i fi #0 0 < ~ MOV + у, Noj a 03 x: у ~ M. 5; ” iN , # пе ту · пе + НЕ