Српски књижевни гласник

% „А e

МАРКО 'ТулијЕ ЦицеРОН. 605

него адвокат и то рђав адвокат“. Момзен, како вели Гастон Боасије у својем делу Цицерон и његови пријатељи, занесен обожавањем Цезарова генија, у ком видп оног народног деспоту, чија чврста рука може само ујединити Немачку, могао је рећи да је Цицерон још и себичан и кратковид државник. Према Платоновој идеалној републици, Цицерон нам у својим делима износи онакву 2емаљску управу, каква је она у ствари и каква је у његовој земљи. На једном месту своје републике вели да он хоће да у држави буде једна врховна и краљевска власт, и уз то да један део власти имају први грађани у држави, а један део народ. Цицерон је, дакле, био за републику. Аристократију није волео, јер га је вређала п онда кад ју је бранио, а и се тога што га је презирала због рођења и називала новим племићем. Као пи грчки философи тако и Цицерон није волео ни демократску управу с тога, што се народ често бунио и тако сметао људима, који су се бавили књижевношћу и који само у књижевности налазе уживања. Али и поред тога брани он народну странку од насиља појединих људи. Тако се за време Сулине владе стане јављати на форуму. Аристократска странка тада и прогањаше и убијаше своје противнике да би само могла приграбити сву власт. То је време било опаено и по Цицерона, и ако је био умерен. У то време аристократске тираније брани он демократију и то смело и одлучно; усред терора п прогањања усуђује се он и говорити; брани Секста Росција из Америје. Од те олбране Секста Роција и настаје му политички рад. Бранећи Росција, у одбрани говори он п о проскрипцији и њеним жртвама и тражи да се том одреди крај. „Боље је“, вели он у одбрани Секста Росција, „ићи п живети међу дивљим животињама него остати у Риму“. Због тога је и љубав демократске стране према Цицерону била толика, да се не не може исказати, и та љубав траје све до консулства му. Због тога он и на изборима побеђује своје политичке противнике. За консула га бирају једногласно. Кажњавајући Катилинине присталице, Цицерон је само