Српски књижевни гласник

606 Српски Књиже BH Гласник.

одложио монархијску управу за 15 година, али је није | за свагла отклонио. "To је било и немогућно учинити. Цезар је само очекивао време, када ће грађани, којима = са је претила опасност од анархије, потражити себи за. 573 штитника и жртвовати политичку. слободу оном, који их ослободи опасности од анархије. За одбрану политичке 2: слободе била је потребна једна јака политичка странка, Странка, у којој су витези били најглавнији, није била. e за политику, јер су се ти богати плебејци више бринули со + о својем имању него о републици. Витези као људи 08. реда тражили су пре свега јаку владу, која ће их а нити и били су готови да жртвују политичку слободу. А :2 релу. Богати племићи, не имајући ништа од онога што је потребно па да булу политичка странка, били су y ствари оданији Цезару него републици и њеним прија- зе тељима. Цицерон, бојећи се Катилине и присталица ње-“ а гових, а не могући се вратити демократији, јер ес њом к бејаху Цезар п Крас, приђе они против своје воље apH- 5 стократији, која је бранила републику и била противник. завери и Цезару п Красу који су потајне потпомагали. заверу. Ол свога консулетва Цицерон је непрестано за аристократију. Због тога ra лемократија омрзне и три године az освети му се због те издаје, Рајни га Цезару 1 Помпеју, којп постану господари Рима, а“ : после тога "be и Цицероново изгнанство. Најтежи рану 3 нутак за Цицерона настао је пред фарсалски рат између Цезара и Помпеја, кад се Цицерон оллучивао, уз кога 38 З ће од њих пристати. ПИ покрајине се беху поделкле на два | 1 противничка табора: псток пристане уз Помпеја, а запе LO уз Цезара. И IlumeponH, пошто се скоро годину дана ода; у 7 чивао, пристане уз Помпеја. Цицерон је пристао уз! Би, пеја се тога, што је Помпеј био мање опасан по репу блику нето Цезар, и што дотадашњим својим радом њи M пеј није никако показао да жели неограничену власт ; ако је имао прилике за то. У Помпејеву табору би: Hepo rio који : Пониеја нису NAJN

4