Српски књижевни гласник

МАРКО ТулијЕ Цицерон. 607 боре не 'за њега, већ за републику и политичку слободу. У табору Помпејеву били су најзнаменитији људи, и с тога се не може ни помислити да су они и Цицерон дошли да се боре само за Помпеја. Па баш и да је Помпеј победио Цезара, опет тешко да би Помпеј помишљао на неограничену владу због самих тих људи, који су дошли у његов табор да се боре само за републику. Напротив у табору Цезарову били су најбољи пријатељи Цезарови и његови најхрабрији генерали, који су е њим били не за то да бране народ и чувају му слободу, већ само да се боре за Цезара п да му извојују владу. Никад Цезар није мислпо о правима народа, за чијег се браниоца он издавао п увек истицао. Цезар је увек гледао само своју корист. Ол сената је могао тражити консулетво, војску и покрајину с тога, што му је војска била одана, особито официри. С тога се Цицерон п други пријатељи републике нису преварили, што су пристали уз Помпеја п мислили да Цезар са својим људима не долази ла грађанима поврати слободу, већ да оружјем утврди апсолутну владу. То је Цезар најбоље доказао после рата, кад за народ, за чијег се браниоца издавао, није ништа урадио, п ако је, као што је и обећао, могао учинити све. Цезар је, лакле, радио за себе, а не за народ. Цицерон пак, борећи се против Цезара, мислио је ла брани републику, а не привилегије аристократске, и ако је с аристократијом пристао уз Помпеја. И ако је с онаквим народом, какав је у то време био у Риму, била република прошла, онет је Цицерон мислио да му је била дужност да брани републику и њене слободе п он је њу до поелетка бранио. :

По својој природи Цицерон је био умерен, благ и. човечан. Био је више створен за књижевника него за · политичара. Књижевност, на коју је трошио највише времена, није му дала да буде и добар политичар. У политичким се догађајима више пута преварио. Тако није унапред могао видети опасности по себе од Ка"тилинине завере, а видео је унапред своје изгнанство.