Српски књижевни гласник

МАРКО ТулијЕ Цицерон. 609

вавим борбама, где је сила била господар, човек миран HM од науке, који нема другог оружја осим своје речи, и који је сањао увек о задовољствима мира и о мирним ловорикама речитости Требала је једна храбрија душа од његове па да не узмиче испред навала. Догађаји, јачи од њега, мењали су сваког тренутка његове намере и играли се његовом неодлучном вољом. У свом ступању у политички живот, он је узео за девизу одмор и част (отит сишт д1еп16асе); али то нису две ствари које је лако спојити заједно у револуцијска времена, и готово се увек губи једна од њих две, кад се хоће сувише да очува друга. Одлучни карактери који то добро знају, бирају одмах у почетку између те две ствари, и у колико су Катон или Атик, одлучују се првог дана за одмор или част. Неодлучни, изиграју у исто време обоје. Ми смо дошли, у историји његова живота, на један од оних тешких тренутака где он жртвује част одмору; не будимо сувише строги према њему, и сетимо се да је он доцније жртвовао не само свој одмор већ п свој живот, да спасе своју част“.

ЈАНКО ЛУКИЋ.

Литература: Цицеронова дела, Плутарх, 501, Сазјоп Boissier, АЈу, Мопипвеп, 5сћалг, Тепне! и др.