Српски књижевни гласник

ПАРЕНЕЗЕ И МАКСИМЕ.

(5.)

9) Бити сам себи довољан, бити сам себи све у свему, M Mobm ka3arm: ommia mea mecum ропо ,! e гурно је за нашу срећу најкориснија особина; зато се не може довољно поновити Аристотелова изрека која :5G raacčn: /| &vOwiopia rob wvreozop č#otit (felicitas sibi suffici- entium est. Eth. Eud. 7,2). (To Je y главном иста мисао коју је и Шанфор исказао у једном ванредно лепом облику, и која је узета за мото овом раду“). Јер, прво, ако ћемо само са сигурним чињеницама да рачунамо, можемо рачунати само на себе и ни на кога другог, a друго, оне тешкоће и штете, опасност и љутња еј „4 друштво у себи носи и нама ствара, небројене су. о непзбежне. | 72 из, Нема погрешнијег пута к срећи него што је живот об у великом свету у хуци и Oymu (high life), Jep My je циљ 50 ; ла наш јадни живот преобрати у низ радости, уживања, заловољства, а при томе не може изостати разочарање, =

ои исто као и при његовој облигатној пратњи, међусобног 33

=

п облагивању." Ко и

|. Најпре, свако друштво, по нужности, захтева. мен

к ђусобну акомодацију и температуру, зато је друштво што“

и је веће тим и досалније. Бити сасвим свој, сме сваки

>

: де

s 1! Све што имам посим са собом. па. < "РАЧЕ 7 Срећа је кад је човек еам себи довољан, Te че

5 7Т.ј. „АФоризмима за мудрост у животу“, одакле су ове „Пар незе и макеиме“ извађене. Та изрека raacw: Le bonheur n' est pas сћо aisće, il est trčk-difficile de le trouver en nous, et impossible de le ои ует аШешге (срећа није лака ствар: врло је тешко наћи је у себи, а MeMO- гуће наћи је на другом месту). , %

а Као што нам је тело замотано у хаљине, тако нам је исто дуз замотан у лажи, Наш говор, наш рад, цело је наше биће лажно | ı TeK кроз ту љуску може се каткад Hat ирави карактер назрети као“ 1 ит се кро хаљине „назире облик тела, > ти

ои

с Из МА