Српски књижевни гласник

га

ИЗ НАШЕ СТАРЕ КЊИЖЕВНОСТИ. 2. ТЕСТАМЕНТ

деспота. Стефана. Бранковића.

Деспот Ђурађ био је један од најбогатијих вла– лалаца у Јевропи и преминуо је у својој лржави. Синови и унуци његови живели су у сиротињи и од милостиње туђинске, а умрли су као изгнаници у туђим. државама.

Деспот Стеван слепи, средњи син Ђурђев, после: смрти очеве био је уз млађег брата деспота Лазара, а после његове смрти уз удовицу снаху, леспотицу Јелену, у Смедереву до У априла 1459. године. Тада. је прогнан, и склонио се у Арбанију, гле се оженио Анђелином, ћерком Аранита Комнена, и постао пашеног Иван-бега Црнојевића. 24 јуна 1469 гол. био 1 је у Италији, и одатле га је позвао себи немачки | пар Фридрих Ш и дао му београд у Фурланској, где | је умро 1477 године.“ у

Пред смрт своју писао је ово писмо Дубровчанима, остављајући им у аманет своју удовицу и лецу, да се о њима брину.

Оригинал тога писма налази се у Дубровачком = архиву, а издао га је Ф. Миклошић у Мор. Вегћ. 518. Оно је врло карактеристично за. познавање лушевног 15 расположења. тога „живог мученика“ у последњим "А 4 данима живота му. Надајући се да ће занимати и ; наше читаоце ми га доносимо у целини.

Оно гласи:

~

самовлалуштаго грала Дубровника и свем властелом.

Писанију ла јесам обрести тосподетво ви здраво и A

!' ВС. К. Гласник“ УЈЏ, 2 | Види Ст. Новаковића чланак у Летопису 146—145 о последњи Бранковићима, даље И. Руварца у Матици за г. 1870, и Ф. Мика шића у Кади MI.

„ , “