Српски књижевни гласник

Белешке о Великим ЉУДИМА. Di врло споро радио своје дела, по глекоју песму нелељама је поправљао; тим поправкама песма се често пута преради. Балзак је размишљао прво о плану, па је тада израдио скицу од неколико етрана п слао у штампу, и на тако одштампаној екипи. додавао је псправке п допуне; па је после понова израђивао скицу са првобитним текстом и новим изменама, и тако радећи требало му је 15—20 коректура. Дима син нашпедо је „Депи-топде“ 3; 11 месеци, радећи по 7—8 часова дневно, за други чин тога комада требало му је два месеца, а напротив други чин „Госпође е камелијама“, написао је за четири часа. Рукопис му је био чист, без поправака и брисотпна. Паљеронов је рукопис био претрпан брисотинама. „Кад

је незадовољан каквом реченицом, кад не зна управо шта

хоће, он овлаш наслања перо тако, да оставља на хартији неопредељене трагове, којп се једва могу читати,

једна врета муцања на хартији.“ Ф. Аоне при добром

расположењу напише око 60 стихова дневно. Лакше пише позоришне стихове, 'за 6 педеља написао је драму „ЈасоБез“ од преко 20000 стихова.

А какве тек муке мучи .7. Толстој при писању! За њ веле да п он у почетку шипе тако као кад би цртао

i

угљени изглел фигура, шипе брзо не мпелећи о поједи-

ностима, п то даје после на препис. Ради обично од 9 до 3 часа по подне, и тада напише mo 20 страна на четвртастим' табацима. Преписан рукопис опет поправља, дописује између врста, са стране, озго п оздо, евуда. По неке одељке преписује по десет пута. Кад тако довриш

дело, он га чита својој околини да чује примедбе. П

њему је жена, као и Јоканју, најбољи критичар. А кад дело да у штампу, он држећи коректуру понова поправља, и то тако да нп једно празно место на коректури не

остаје, — толико је нових мисли и утисака — то бива тако еа сваком новом коректуром, и разлика је између ру-

кописа и књиге огромна. ; (Наставиће ве). ДобРОСАВ.: Ружић.