Српски књижевни гласник

тупо и једнолико одА, крај ушију. а

. блиједо а ренерски кроз замућени,

i e зазрије у нешто и удари илаховито, заносећи

„у страну. Задрхтах.

о снеко. нгњае, уз мекан звекет, пробија кроз маглу према

. модроока. Марушка !

# Др неко по руши сестро, шта је теби !7 Што еп луда расплела косе 7

и не одговори ништа, већ ујвака uVJHO. погнуте

напрегох очи и спазих како се

aj ad раст отољелог ODA; гаје су шиљасте,

чинили: пи мутну, лрхтаву маглу. прси Збиља, Марушка, куд сеп посрљала, тако ена. у ову проклету маглу 7 Шта. је » мало прије пјевала 7 O TE 1 и укочено, HOTHYHHC главе стоји, као ла су

необу-

теби 7... Јеси ли ти

— ЈЕ. људи ! — чу се неко подалеко испред нас у магли. EB. људи моји, што још чојек неће доживити ! |— Ама шта 7 — чу се други глас.

2-— He шштај, по. Богу брате! Чу ли ти. вјере ти, ену. мало прије кроз маглу 7

ad — Чуо сам. Жалобитно и умиљато пропјева неко ом, тамо према. Кланцу. „Лијепо ме ледени трици поди6, и некаква ме туга облада. Све ми се чини. да је 5 оиеко грло. А би ли знао ко је то пропјево 7

53 о Шер Pero nia Помиели. болан брате, те веле у зграду, А ентене јој. по očaj косе, и почеле за вјенчање. преевлачити и китити босиљем. Изаиле а она уграби и суну ко уда с маглу..

peta те у ријечи: за ког је то пепрошена 7

да је воде. Жене је.