Српски књижевни гласник

или можда користи Kojoj će отуда надаше. Ада! ли су баш из тих узрока негове походе на мајуру чиниле красан изузетак међу јадним занимањима у његовом животу 7 У те дане устајао је рано. одлазио у галопу, мамузао коња, затим је силазио да обрише ноге о траву. навлачио своје црне рукавице пре но што уђе. Волео је да дође у ово двориште, да осети на плећима вратнице које су се отварале ; волео је петла који је кукурекао на зиду. 2 и момке који су му излазили у сусрет. Волео је с амбар по штале; волео је чича Pyoa који би ударио руком о ње гову руку. називајући га својим снасиоцем : волео је малу дрвену обућу госпођице Еме на опраним циглама. у кујни: њене. високе потпетице. чиниле су је већом, и, кад. је ишла пред њиме, дрвени ђонови, подижући се брзо, лупкали 95 са тупим јеком о њену кожну обућу. ~ је

Она. га је увек испраћала до првог басамака на пе рону. Ако му још нису били извели коња. остајала је ту. Пошто су једно другом peh рекли збогом, нису више говорили; ветар се играо ситном косом на њеном потиљку, или је клатио на њеним бедрима узице њене кецеље, које“ А су се лепршале као барјачићи. Једнога дана. када беше. ојужило, низ кору од дрвећа у дворишту цедила се вода, а снег се по крововима тонио. Ема беше на прагу; она оде по сунпобран, и отвори га. Сунцобран, чија се евила преливала и кроз који je продирало сунце. обасјаваше покретним одблесцима. белу кожу њена лица. Она. ce насмеши на благу топлоту коју осети, и чу се како вода, kam MO кап, нада на разапету свилу. |

У прво време Шарловог одлажења у ljepo. госпођа. Бовари је редовно питала за болесника, па је. шта више, у књизи коју је водила по правилима. двогубог књиговодетва, изабрала била за господина. Руо и лепу чисту страну. Али кад чу да он има кћер. она поче раснити вати; и дознаде. да. је госпођица. Гуо, васпитана. у манастиру. код Уреудина, добила, како се TO каже, лепо образовање, да. је према томе знала. играње, географију.