Српски књижевни гласник

до Једно јутро, чича Руо дође и донесе. Шарлу награду оевоју | излечену ног у: седамде сет IF TI динара у Двоарима, и једну. ћурку. Он беше чуо за његову несрећу, i: узе та тешити колико је могао.

= "Знам ја шта. је то! говораше, ударајући га руком рамену ; u ja сам био као ви! Кад сам изгубио моју покојну, ја сам шшао MO пољу и волео да будем

паднем под какво дрво, плачем. призивам. Бога, го-

им. му којекакве будалаштине; желео сам да сам као пе. које сам виђао у грању и којима су први гмино трбуху: у кратко. мртав. И кад помпелим да су људи. у том тренутку, поред својих добрих женица ритрлили их. очајно сам ударао својим штапом по ; био сам као луд: нисам јео: нећете ми веровати. а помисао да одем у кавану била ми је одвратна. ко. дан за даном, пролеће за зимом, јесен за летом, за је пролазио поступно, мало по мало ; и нестаде га, – ублажи се хоћу рећи, јер вам у срцу увек остане нешто, као неки, да кажем... терет, ту на грудима! Али

je TO судбина. свију нас. не треба се подати, и хтети ети зато што је други неко умро. Треба да се рас5, ееете, господине. Бовари: проћи he ro! Oonbure ac пут: знате ли да моја кћи мисли овда онда на вас:

e, да сте је заборавили. Скоро ће. ето. пролеће: воћемо. вас у лов на зечеве. да се мало разонодите.

– Шарл послуша. његов. савет. Он опет оде у Берто. нађе све к ао што је било дан пре тога, то јеет пет епа. раније. Крушке беху цветале, а чича Гуо, сад на "ама. ишао је тамо амо, што је чинило мајуј живљим. , "Сматрајући да му је дужност. показати се према кару што предусретљивији, због његове жалости, оп га моли да. не скида. капу. говораше му тихим гласом, као е болестан, па се чак. тобоже, и наљути, што нису ега. спремили неко мало лаке јело MO остало, као а. пример крем, или печене крушке. Он стаде причати