Српски књижевни гласник
618 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК. Vr da
воле више свега, али које постаје могућно само тако ако“ човек упореди себе самог са другима. Али никојим пре-· 28
имућетвима се човек толико не поноси као умним: баш на њима се оснива његово преимућетво над животињама. Показати му одлучну надмоћност у том погледу, и уз то још пред сведоцима, то је највећа дрскост. Он се тиме осећа изазван на освету, и већином ће тражити прилику А да је изведе путем увреде, услед чега прелази са области. интелигенције на област воље, у којој смо, у том погледу, сви једнаки. Отуда, докле у друштву сталеж и богатство | увек смеју да рачунају на поштовање, умна преимућетва / не могу га нипошто очекивати: у најповољнијем случају 2 бивају игнорисана, али иначе их сматрају као једну врсту импертиненције, или као нешто до чега је онај који их има, дошао на недопуштен начин, и сада се усуђује тиме да се размеће; због тога се свако у себи одлучује да га | пи почасти другим неким понижењем, и само вреба прилику за — је је. то. Једва ако пође за руком најпонизнијем понашању да испроси опроштај за умну надмоћност. Сади вели у своме 00 о „Ђулистану“ (стр. 146 Графовог превода): „Ваља знати да се код неразумног налази сто пута више негодовања против разумнога, него што разумни осећа одвратности према неразумноме“. Напротив, умна инфериорност служи за праву препоруку. Јер, што је за тело топлота, то је за дух благотворни осећај надмоћности; зато се сваки тако инстиктивно, као пећи или сунчаној светлости, при- :
онај који несумњизо ниже стоји, у умним особинама код људи, у лепоти код жена. Наравно, према неким људима показивати беспретворну инфериорност — за то треба много. Напротив, погледајте с каквом срдачном пријатношћу једна прилична девојка предусрета неког до зла Бога гадног младића. Код мушких се телесна препмућетва | ја не узимају јако у обзир, ма да се човек осећа лагодније поред. једног мањег него поред већег човека. Према томе, | дакле, међу људима су глупаци и незналице, међу же- !-
|
нама ружне оне које су опште омиљене и тражене; они ·