Српски књижевни гласник

| ПАРЕНЕЗЕ и. МАКСИМЕ. | 619 · долазе лако до гласа да су необично добре душе, јер

и своју наклоност треба изговора пред собом и

ње беже и мрзе је, а као изговор због тога, измишљају ce ономе ко је има, разне мапе." Исто тако дејствује код

a = оне код које трева да о пе, јер њој, било за њу, : ос

“у У нашем поверењу према другоме, врло често — лењост, самољубље и сујета имају највећи удео: лењост, · када, да не бисмо сами испитивали, бдели, радили, раMuje верујемо некоме другом; самољубље, када нас поДреа да говоримо о својим стварима, наведе да му нешто поверимо; сујета, када се поверење тиче нечега – чиме. се ми поносимо. При свем том захтевамо да људи "наше поверење поштују.

Због неповерења, напротив. не бисмо се требали љутити, јер у њему лежи комплимент за поштење, наиме искрено признање да се оно врло ретко налази, услед чега · спада у ствари у чију егзистенцију сумњамо.

aa 1 За напредовање у свету су пријатељства и камарадерије а најглавније средство. Али велике способности чине човека поно7 CHTIIM и нису згодне да ласкају онима којм имају само малс, п зато пред њима треба оне в лике крити и порипати. Супротно дејствује свесност о само малим способностима: изврсно се слаже | ca понизношћу, снисходљивошћу, љубазношћу, поштовањем према Sa ономе што је рђаво: прибавља, дакле, пријатеље и заштитнике. | То што је речено, не важи само о државној служби, него ои о почасним положајима, достојанствима, па и о слави у уче— ном свету; тако да је, на пр, у академијама честита осредњост увек горе, а људи од заслуге долазе за њима доцкан или никад, и тако је свуда. III.

они. пратизице. За места као другарице боље be учи. Ј да се и не јављају. јер већ чим се појаве, мршти

OI i

aa" Фе

и +

Дуе ноу ai. ~