Српски књижевни гласник

620)

сам један основ у мојој „Етици“, стр. 201 (2. изд. 198), а други је у овоме. Она је прећутан споразум да један на другоме не опажамо морални и интелектуални јад, и да га“ не пребацујемо један другоме; и с тога он, на обострану корист, мало теже излази на видело.

Учтивост је разборитост; према томе је неучтивост глупост: стварати себи помоћу ње, без невоље и из обести, непријатеља, то је лудоет, као када би човек упалио своју кућу. Јер учтивост је, као тантузи, један познат лажан новац; ко та штеди, показује да је неразуман; ко је, напротив, у њему издашан, показује да је разуман.

Сви народи завршују писма са: уопо Без ћитћЈе serviteu! — your most obedient servant — suo devotissimo вегуо'; а само се Немци уздржавају од израза „Ојепег“, јер то, веле, није истина! — Ко, напротив, е учтивошћу тера тако далеко да жртвује реалне интересе, личи на онога који би давао златнике уместо тантуза. — Као | што восак, од природе тврд и крт, помоћу нешто мало топлоте, постаје тако гибак да прима сваки могући 06лик, тако можемо и људе упорне и непријатељске, по- моћу нешто мало учтивости учинити гипкима и услужнима. Учтивост је, дакле, човеку оно што је топлота воску. : 7 Учтивост је, наравно, тежак задатак у толико што о тражи да свима људима указујемо највеће поштовање, док га већина њих не заслужују; осим тога, она захтева ла се претварамо као да узимамо најживље учешће према. њима, док треба да се радујемо што га никако немамо. Спојити учтивост п понос, то је вештачко дело. Oi

Ми бисмо при увредама, које се, у ствари, увек састоје у изразу непоштовања, много мање долазили ван | себе када, с једне стране, не бисмо гајили сувише претерану представу о нашој великој вредности и достојан

1 Ваш најоданији слуга. Пр. % Слуга. Пр.