Српски књижевни гласник

се 1 ЋЕ фирер раб жиг NJ S Хр 5 иу жути Ob ди ~ њу варам ;

| / пи ои „ 92 i“ 1 а са 5 = о. де А

БЕЛЕШКЕ. 633

Li les serpents et Laoocon qui se dćbat.

Plus loin, penchant la tčte au dćsespoir en butte, Оефре. П терпе un silence de mort. Tout bas On entend lentement 8e suivre les minutes.

Tout 4 (oup, de la tour, la cloche de minuit Morne, du haut des airs, laissa tomber 83 рјание. Puis un long, loug soupir 'ćleva dans Гепеетје Et se rćpercuta dans Pombre de la nuit.

Lorsa, la salle fremit, muette, consternće.

Tous ont senti que dans la solitude, las,

Le glaive dans Је Папе depuis d+ux mille annćes Jeune, un gladisteur est mort cette nuit-la.

Сентандрејски моменти. — Може бити после Ду– бровника, нема. српскога. места којим су се његови становници више поносили но што је Сентандреја, крајња северна тачка JO које је српски живаљ допро. Некадашње прво седиште српских патријарха, нека врста „Сиона српског“, много пре Сремских Карловаца, са 60катом и напредном трговином и вредном буржоазијом, – тоја је трговала с Лајпиигом и Краковом, Сентандреја је још крајем ХМ века стајала на једној нози са Пештом. Српски елеменат био је надмоћнији, и ти стари савременици Доситијеви и суграђани Јоакима Рујиња певали су „Будимпешта равна, Сентандреја славна“, и „Ми же Сентандрејни цијелог света славни“. Њени си.

_ нови су пмали прави култ за њу, као на пример Јаков

· Игњатовић, који се неколико пута топио у похвалама свога роднога места. Тако, по свој прилици један њен син, П. С. штампао је у Нишу књигу: „Моменти из про·шлости и садашњости вароши Сантандреје“ (1903, У",

2.108). Писац се служио мађарском, немачком и с )HCKOM ) }

La rpabo која му је била позната. То није научно исто-

_ ријско дело, рађено критичном методом и у стању да баци нову светлост, али је карактеристично по љубави и оданости према старој сриској вароши, српској оази у туђинском мору, која је све мања и мања.

о» Горски Вијенац« у O RANJGNĆNOM преводу. — Цетињски „Глас Приогорца“ објављује ла је Г. Јован Никоо дић, који се раније бавио превођењем наши ствари на ~ талијански — народних песама и Далканске Царице између осталога — сада превео HM класично дело Владике Рада. Превод носи наслов; || serto della mentagua. Quadro

„»

Ра и ГО

~ |