Српски књижевни гласник

wa „ika. 4

>

i у: у

У Српски Књижевни Гласник. |

тледаш, милина те хвата, што то смије ни Хоџа. ни

лике браде, што му поклопила све пре, чак и рамена, 3 са толемом камилавком на глави, која је некада ·

црна па временом позеленела, и са још зеленијом мане тијом, на којој су пешеви, при дну еви искидани :X Te трејицима, те лијепо висе и изгледају као ките какв e. „Lobe wagrnje Huje HIHKaKO HOCHO, Hero HaMyROM Ha мљену IMmapeHy aHTepnjy, Ća IIHpoRmM pykaBmMa; ши чакшире, дугачкога тура m гајтанима везених тозлу испод њих се видиле огрозте, тешке конлуре које. HI

потковани широкоглавим, малим чивијама. "Опаспвде великим, црвеним појасом, — не оним којим вла, попове одликује, него обичним, чаршијским, — чије

црвенило необично одударало од црвених чакшира и зе. ленкасте MOĆ Иза појаса вирио му је уријек толех ти

цркве, п због кога је гојазни жупник, из Аде O фра-Шиме, живео у непрестаној слози и љубави са попом,

Многима ће бити зачудо: зашто су. управо сеља прозвали тако кршна и тако виђена попа попом Та дркалом п мислиће се, можда, ла је то учињено из ·

кости или мржње какве. Боже салувај! Ha свијету 1 оваљ

као они њиме. Не! Поп је само имао једну. крану о вику, да све на памет чита, — ако хоћете“ летурђију, све апостоле и еванђеља, — пи чита брзо, на прешу, не одушкујући, те му се од све 2 тања ништа. није разумијевало, него једно непрекидно: | ззазазама3а3 и · РРРРРрерррр, нешто 2 тандји о