Српски књижевни гласник

И а E

Поп ТАНЛРКАЛО. 5

о евак може разумјети да то није ништа ружно ни увре·дљиво, нити та је когод хтио нагрдити тиме.

“ Поп Тандркало био је уједно п један прослављен човјек. Било је молитава за које ни сам владика није знао да постоје на свијету, а он их је читао и имао за "то неку нарочиту, „стародревну“ књигу, изглодану и ча"ђаву, у којој једва ако је било педесет жутих и цигарама пропржених листова. Ако је ту књигу растварао, морала је молитва помагати! Чак из осмога села дола– зили су људи, — којп нијесу његови парохијани, да им чита молитве, п враћали су се од њега потпуно — задовољни, утјешени. Сви су вјеровали тврдо да он зна молитвама лијечити све знане и незнане болести, гонити · град изнад села, отклоњивати маћу са жита и изгонити “скакавце и свакакве друге бубице п штетне животиње. Поп чита молитве, а сељаци гоне скакавце п, кроз два дана, молитва помогне и нестане скакаваца. Још ако човјек плати већу молитву, -— красота једна! Не треба ту „бити циција, па се смишљати п стискавати, него — просто послушати попа и платити по њег овој препоруци. : — Има у мене различније молитава, — вели он. Има ји од форинтаче, има од пет гроша, а има од два · гроша, па коју ко хоће. Богу је свака молитва мила, ама што је крупња' све му је милија, и ону од форинтаче боље ће саслушат“... |

~ Погађати се нико није смио. Ако је неко само запитао: „А може ли му бит јевтиније7“ поп се одмах њутн и почео грдити и пеовати таквим начином какви

Једино се није љутио и допуштао је = повађање у

% случају ако се из кога чељадета морао изгонити

Дешавало се па ђаволу дође ћеиф да се без ки-

настани у некоме, и тај неко, не надајући се таВу - А

А МАКИ

Ји АИ PA PA оке MALTI NA,

ке

У