Српски књижевни гласник

4 СрРпски Књижевни ГЛАСНИК.

коме госту, одмах побјесни, отима се, пеује, угриза, и чини свакакве непристојности, што их никако. један | човјек без ђавола, барем онако јавно, не би чинио. чељаде ништа не би могло излијечити сем попове ње п молитве, управо молитава, јер ту се није. могло ср са једним даном и једном молитвом.

Ради назара еп етоз поп се није противио ог ђању п дозволио би да се сродници болесникови пељкају с њиме, а и сам се дуго цењкао. +

A ватрено. — Он се завуче у чељаде, па "лаје, |

јон дана га, читати и ударати по alt да изађе... STANI Попово изгањање ђавола, добро је дошло Ходо1 нима. Десио се некакав па се поинатио са женом и, ка му је полетила у очи, лијепо је свезао п одвео. поцу. из ње истјера ђавола. Поп, п не загледајући жену, на маче епитрахиљ на се, узе књигу у једну, а дебео штап у другу руку (јер без „ударања по сотони“ n" по : дету није се могло ништа. учинити, нити су сам литве номагале) п стаде пред црквена врата. — Изађи, сотоно проклети! — дрекну први. jih штапом опали жену по слабини, да је цикнула M увиз се као змија. — Излази из человјеческаго тјела, гдје. њест мјесто твоје... 2 И настави ударати пи читати, страшно заклињу ђавола, да бјежи „у морске дубине и небеске висине, ороз не пјева и сјекпра не сијече“, и жена је све. а · kana и отимала се. Гед Кад је прву молитву очитао, а оно, на вели свију, излетио ђаво, а у мало није п душа из ж су је изнемоглу и ослабљену однијели кући. (0: се све Ходовљанке умириле и постале као анђел су знале за страшнију пријетњу него кад“ муж окосио да ће је водити попу „да јој