Српски књижевни гласник

6 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

т

главније, никада нијесу знали измолити кишу. | вљани не би примили другога попа све“'кад би и био јевтинији! И дијете је знало да његова мол би била онако услишана код Бога, као молитва Тандркала. Нико од њих ни помислити смио није, попа некада, у младости, — кад још није. „био. по ухватили и испребијали Турци, због тога што. је гнуо на њихову дјевојку и ножем распорио некакв, те да је отада имао календар у раменима, и двадесет и четири сата прије Morao предсказ боље и сигурније него икакав барометар. Не, и читаво село било тврдо уверено да је он неким титељеким дјелом угодио Богу и да. је киша надала кључиво на његову молбу.

Једнога дана, пошто им је суша дотужих им изгорело и сасушило се од силне ватре, а

и, договоривши се напријед, НЕ nono онако гушчијим ходом, један за другим. |

Дошли смо ти, оче, да ти се казао најстарији од домаћина, промукли HM сушичави . радеглија, неким свечанијим гласом, и пољу руку. — Ела потегни те своје свете књиге на да замолиш за кишу, e 'вако скапасемо ка! O. H XajBaH. SN

је грицкати. ђ Фа — А што ћу ви се сад молити, кад je apo

— He ПИШУ. зао, оче, ако Tora Sam. ће Арсен, а суво лице искриви му се и иске Зи попу, — e не знаш што је мука и љута невоља. | имаш срца имало, помоли се Богу, еда га како ти кад ми сви не можемо. |

— VB је то мучно, =. дочека по,

У а да вас кажњава по "аради, све. du