Српски књижевни гласник

Ty.

а

његове кравате и његовога врата, пспод мало изгужванога. оковратника, видела се кожа; крај од ува вприо. му је пепод једног прамена косе, и његово велико плав око, које је гледало у облаке, учини се Еми бистрије и лепше но она планинска језера у којима се небо огледа. — Несрећниче! узвикну наједанпут апотекар. |

И он потрча своме сину, који у том тренутку беше скочио у гомилу креча да му ципеле буду беле. На про S : бацивања којима га окупише, Наполеон стаде дречати, Е: док му је Јустин брпсао обућу сламом. Алп је био uOтребан нож; Шарл понуди свој. Ax! помисли Ема, он носи нож у џену; E

сељак! 5

Хладна магла поче се спуштати, п они се вратите. у Јонвил. грудни

То вече госпођа Бовари није ишла суседима; и ка, Шарл оде, кад осети да је сама, у њој наново поче по ређење са потпуно свежим утисцима и са продуженом перспективом коју успомена даје предметима. Гледајући из своје постеље јасну ватру која је горела, она је још, као тамо, видела Леона како стоји п једном руком са вија свој прутић а другом држи Аталију, која је мирно сисала трумен леда. Чинио јој се диван, није могла да се одвоји од његове слике; она се сетп других његових покрета других дана, његових речи, његовог гласа, цел његове личности; пи уз шиљење усана као за пољуба понављала. је:

— Јест, диван! диван! Да ли волиг упитан Кога 7... Никог другог него мене! u

је играла по тавану; Ема се обрте на та теглећи 20 Ра И тада поче оно вечито јадање: „Ох! да је судбина, а

хтела! Зашто то да не буде7 Ко је сметао“... * ae)

Кад се Шарл врати, у поноћ, она се учини да. с

тада пробудила; и како је он лупао свлачећи се, она с

: 160 NT