Српски књижевни гласник

ГоспоЂа Бовари. 23

стаде тужити да је боли глава; затим немарно упита како су провели вече.

— Г. Леон је, рече он, отишао рано.

Она се не могаде уздржати да се не насмеши, и заспа с новом милином у души.

Сутрадан, под ноћ, дође к њој трговац Г. Лере. Беше то вешт човек, тај трговац.

Као рођен Гасконац, који је постао Норманац, он је своју јужњачку говорљивост удружио са кошоаском препреденошћу. Његово дебело, млитаво лице без браде, као да је било обојено водом од слаткога дрвета, а његова седа коса чинила је још живљим оштар сјај његових малих прних очију. Нико није знао шта је он био раније: торбар, говорили су једни, банкар у Рутоу, тврдили су други. Извесно је само то, да је на памет решавао и најсложеније рачуне, тако да је запрепастио и самога Бинеа. Учтив до понизности, он је био увек савијен, у положају човека који некога поздравља или позива.

Пошто је оставио пред вратима свој шешир са флором, он спусти на сто једну зелену кутију, и е претераном учтивопћу поче се жалити Госпођи, што до тога дана није задобио, њено поверење. Истина, тако скромна "радња као што је његова није у етању да привуче једну отмену госпођу; он удари гласом на ове речи. Али нека она само наручи, он се обвезује да јој набави све што жели, и ситничарску робу, и рубље, и шешире, и материје за хаљине; јер он иде у варош четири пута ме·сечно, редовно. Он је у вези са највећим кућама. За · њега се може упитати код Три Брата, код Златне Браде или код Великог Дивљака; сва та господа познају га као свој-џеп! Данас је пак дошао да покаже Госпођи, узгред, разну робу коју је добио благодарећи једној врло реткој прилици. И он извади из кутије неколико везених оковратника. | Госпођа. Бовари разгледа их.

— Не треба ми ништа, рече она,