Српски књижевни гласник

< ј 2 Čak NAT у

94 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

На то Г. Лере с извесном нежношћу изнесе алгпрске ешарпе, неколико пакета енглеских игала,

дрвета за барена јаја, које су резали робијаши. Зал с рукама на столу, опружена врата, нагнут, ЊЕ

том по свиленим ешарпама које беху сасвим taj 1 и оне су лако шуштале, док ву при зеленкастој све: сти сутона, као звездице, блистале златне шљокице. кане у њима. | 1 | _— IIra crajy oBe emapue?. : — Врло јевтино, одговори он, врло јевтиног али

не мора то бити одмах; кад хоћете; ми нисмо Јев Она се промисли мало и напослетку одби Т.

који сасвим хладно одговори: — раса, пого U се други пут; ја сам ce )

Ема се насмеши. . : АНИ

— Тиме сам хтео рећи, настави он добродут лица, после ове своје шале, да ми пије много стало новца... Ја бих вам га дао, ако би вам устредалоц i Ема га погледа изненађена. :

— (0! рече он живо и тихим гласом, не бих мој

ићи далеко да вам га набавим; рачунајте на мене! И он стаде питати за чича Телија, газду Фран | каване, кога је у то време лечио Г. Бовари. — Шта је збиља чича Телијуг.. Кашље да ce кућа тресе; бојим се да ће му ускоро пре требати кал од чамовине HO вунена кошуља Али и јесте. бек кад је био млад! Ти људи, госпођо, живе преко. мере уредно! он је сагорео од ракије. Али ипак, „врло. ] пријатно кад вам ко од познаника оде с овог све! | И док је затварао своју кутију говорио је о лекаревим болесницима. — дацело је време узрок тим болестима,