Српски књижевни гласник

. увек, на оно што је он предлагао, и ако није нотађана

26 Српски Књижевни Гласник.

је! Треба управљати кућом, надгледати мужа; чека. тисућу ствари, многе дужности које су прече од музике ! Она погледа на сахат. Шарл беше одоцнио. О l се као забрину. Два трпи пут шта више понови: s — Он је тако добар! | Леон је волео Г. Бовари. Али ова нежност прем

а нарочито од апотекара. Ах! то је красан човек, прихвати Ема.

— дЗапста, одговори писар.

И он поче токорити о госпођи Хоме, чија им je.

за смеј. У

— Шта то мари“ упаде му у реч Ема. Добра мајка.

не полаже много на одело. Она затим опет заћута. | Тако де, било и идућих дана; њене речи, њено. по

својој слушкињи. ·

Она. узе Берту од дојкиње. Фелисита. је доносила. дете кад би ко дошао у походе, и госпођа Бовари евлао чила га је да покаже његове ножице. Говорила је да. веома. воли децу; Берта беше њена утеха, њена радос

еким изливима који би друге људе, осим Јонвилаца, по сетили на Сашету из Богородичине цркве у Паризу.

Кад дође кући, Шарл је налазио своје папуче и ред камина, где су се грејале. Његови преници нису више били без поставе, ни кошуље без дугмади, и шта више било је задовољство посматрати у орману многе паму. : капе поређане у подједнаким редовима. Њу више. мрзело, као некад, да се шета по башти; пристајала.